Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Strane direktne investicije". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Visoka poljoprivredna skola strukovnih studija

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE

Uvod

Bivše socijalističke, danas tranzitorne ekonomije, su prošle različite faze u pogledu odnosa

prema ulozi stranih direktnih investcija (SDI) u prcesu transformacije njihovih privreda. Išlo

se iz faze sumnji, preko faze euforije i poslednjem koraku opet sumnji u pogledu uloge i

značaja SDI za razvoj nacionalne privrede.

Na jednoj strani su stavovi koji prilivu stranog kapitala pripisuju ne samo više stope rasta i

ubrzanje strukturnih reformi, već i poboljšanje eksterne finansijske situacije zemlje,

povećanje deviznih rezervi, manja ograničenja u tekućem bilansu, liberalizaciju deviznih

restrikcija i dobijanje povoljnijeg kreditnog rejtinga. Sa druge strane su ona mišljenja, koja u

prvi plan ističu negativne efekte angažmana stranih investitora u domaćoj privredi, vezane za

lokalnih rivala.

Međutim, dve teze potpuno pobijaju dilemu o potrebi priliva SDI u tranzitorne ekonomije:

– nivo domaće stedenje je nedovoljan da bi se ostvario potreban nivo investicija i pokrenuo

proces razvoja privrede. SDI su neophodne da bi popunile taj gep i da bi obezbedile

državne prihode koji održavaju funkcionisanje bazičnih vanprivrednih servisa kao što su

obrazovanje i zdravstvo;

– u pogledu metoda ulaska SDI u ove privrede, prosec privatizacije zauzima centralno

mesto. U privredama koje su ove procese uglavnom prilvele kraju nameće se potreba

stvaranja tako atraktivnih privrednih ambijenata koji će biti privlačni i za geen-field

investitore, odnosno za kategoriju tzv. ne-privatizacionih SDI.

Kako je bilo na početku

Po prirodi svojih centralno-planskih sistema zemlje centralne i istočne Evrope1 (CIE) su bile

izolovane od međunarodnih kapitalnih tokova. Sa početkom procesa tranzicije, one postaju

članice međunarodnih institucija, čija pomoć uz bilateralnu finansijsku podrsku postaje

primarni izvor finansiranja ovih privreda. Sa napredkom procesa reformi, privatni finansijski

tokovi u odnosu na javne postaju sve značajnija komponenta kapitalnog priliva i od 1993.

godine premasuju 50% tog priliva u ovu kategoriju zemalja. U okviru tih privatnih kapitalnih

tokova posebno se ističu strane direktne investicije i portfolio investicije, pri čemu SDI ipak

imaju najznačajniju poziciju i predstavljaju trećinu (1993. godine), odnosno polovinu (1996.

godine) ukupnog neto kapitalnog priliva ovih zemalja.

* Institut ekonomskih nauka, Beograd

2

U poređenju s dinamikom SDI tokova u ZUR, ulazne investicije u zemljama centralne i

istočne Evrope skromne. Ulazni SDI tokovi u zemljama CIE porasli su sa 367 miliona $ 1990.

godine na 14,5 milijardi $ 1995. godine, odnosno 19,5 milijardi $ 1997. godine. U 1998.

godini, SDI u zemljama u tranziciji beleže neznatni pad od 5% na 18,7 milijardi dolara

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]